НЕВЕРОВАТНО ЧУДО НА БОЖИЋ – ПИСМО ВОЈНИКА КОЈЕ ПОМЕРА ГРАНИЦЕ: Велики је Бог!

НЕВЕРОВАТНО ЧУДО НА БОЖИЋ – ПИСМО ВОЈНИКА КОЈЕ ПОМЕРА ГРАНИЦЕ: Велики је Бог!

Рат је беснео Европом. Без обзира што је проговорило оружје, време је и даље неумитно текло, приближавао се Божић 1914. године. Нико није знао шта чинити на Бадње вече, разлога за радост није било баш много. У посебној недоумици били су војници на фронту.

Изгледа да чуда ипак постоје. На Западном фронту, британски војници чули су неке необичне звуке који су допирали из немачких ровова. Већ толико научени да једни друге пажљиво ослушкују, унапред су могли да препознају шта ће уследити. Први пут откако су једни друге држали на нишану, Енглезима није било јасно о чему се ради.

Кад је пало вече и мрак као да је прогутао војнике на обе стране, из правца немачких ровова почела су да се пале слаба светла. Убрзо је постало јасно да непријатељи на грудобранима постављају борове гране с упаљеним свећама. Британски војници гледали су у чуду, кад су напокон схватили шта се догађа, прорадио им је црв сумње. Да ли је то можда нека подвала, какве су намере Немаца?
Међутим, пошто су запалили свеће, Немци су у почетку веома тихо, а потом све одважније почели да певају божићне песме. Како наводи један британски војник у писму, певање су све учесталије прекидале реченице изговорене на енглеском, с јаким акцентом:
„Срећно вам Бадње вече, Енглези!”.

Ову празничну прославу убрзо су прихватили и војници Уједињеног краљевства. Кад би Немци окончали с неком мелодијом, из супротног рова отпочињала је нова песма на енглеском. За дивно чудо, све се учесталије оглашавао и смех. Најсвечанији тренутак, као и све што се до тада догађало, уследио је такође спонтано. Већ је била прошла поноћ, у рововима с обе стране фронта војници су запевали „Приступите вери” (Adeste Fideles), божићну песму, с текстом на латинском.
– Нестваран призор – бележи војник у писму. – Две супротстављене нације певају исту песму усред рата. Никада то нећу заборавити, док сам жив.
Кад је освануо наредни дан, необично комешање није се прекидало. Опет прво стидљиво, потом све одлучније, почеле су да пљуште честитке, војници су једни другима довикивали и честитали Божић. Немци су добацивали:

„Томи, дођи код нас, хајде да се упознамо!”.

Један по један, веома обазриво, излазили су и Енглези и Немци из ровова и ишли једни ка другима. Мале групе војника одједном су се распоређивале дуж ровова, на ничијој земљи. Почело је упознавање, вадиле су се фотографије, размењивала храна и пиће, понеки сувенир.  Они који нису успевали да се споразумеју ни на једном језику, користили су гестове и немуште знаке. Неколико сати пре тога људи који су покушавали једни друге да усмрте, одједном су се смејали, ћаскали, делили пљоску неког алкохолног пића. У ваздуху је лебдео прећутан договор да нико неће запуцати, ни са једне стране.
То што је уминуло оружје било је добро, јер су напокон могли да се сахране и мртви. Енглези и Немци ишли су од једног до другог погинулог и гледали чијој војсци припада. Погинули су сахрањивани уз скромно опело.
То божићно примирје 1914. године трајало је неколико дана. Тај невероватан догађај, кад је божићни дух успео да, макар на кратко, помири зараћене стране, никад се касније није поновио. Нажалост.

Прочитајте још:ПАКАО НЕ ПРЕСТАЈЕ – ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА БОЖИЋ: Шта се ово дешава?

ПРОСЛАВА ПРАВОСЛАВНОГ БОЖИЋА и Бадње вечери код Срба

ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН: Ако си се с неким свађао, измири се! (ВИДЕО)

Извор: Политикин Забавник, Ослобођење

Остави коментар

*