Iran i iznalaženje novih strategija

Naravno da je zapadnom imperijalizmu isključivo zasmetao skorašnji prošireni uticaj Irana na pogranična područja, kako je pohrlio da zaštiti sunarodnike i istovernike. Logiciramo - zato Tramp premišlja da poništi sporazum o odricanju nuklearnog arsenala Irana, tražeći izgovore o labavosti, za razliku od EU, iako je Iran besprekorno bio korektan.

Branislav Bulatović (Foto:Oslobođenje)

Piše: Branislav Bulatović Srećom Evropa počinje da misli sve više svojom glavom , bez obzira na Nato lidera, jer dobro oseća značaj Irana kao regionalne sile u suzbijanju nestabilnosti na bliskom istoku kao i migracijama i svim uz to što prirodno sledi. Takođe, povlačenje tog sporazuma - podgreva i Severno Korejsku retoriku, jer kroz primer izigranog poverenja realno se nastavljaju tenzije kod istočnog portala gvozdene zavese. Ipak postoji i rezervna globalna strategija kao dugoročno rešenje - ujedinjenje Irana, Avganistana, Pakistana u stabilnu srednje - azijsku uniju.
Na neki način, takav savez država bio bi i uslov za stabilnost planete isto kao i Evropska unija, Arapska liga, Znd i slični.
Iran, Avganistan i Pakistan su ipak jedna kompaktna kultura sa više sličnosti nego različitosti, ali dopunjujući interesi tek je ona stavka od potrebe, naročito zbog slobode od zapadnog uslovljavanja kroz selektivnu pomoć. NJihovo ujedinjenje u jednu veću zajednicu osiguralo bi poverenje i šire u regionu, ali i modernom svetu. Ako bismo izvršili grubu ocenu uspevši da se načelno izrazimo - to je pretežno populacija ljudi sačinjena od približno istog rasnog tipa, veroispovesti, tradicije i istog  Zaraostarskog nasleđa, kao i izmešanih sudbinskih tema koje su menjale težište tamo i onamo, ali uz preslikavanje tendencija ioako bez dovoljno intenziteta.  Prelivaju se i danas regionalni problemi i tendencije i još uvek za divno čudo ne uviđa se ni osnovni cilj geostrategije. Ceo prošli vek bez prestanka zajednički san tog regiona je bio oslobođenje od anglosaksonske dominacije, a tu se podrazumeva bilo koji vid podređivanja i serviranih opcija. One glavne stvari odnosno Britanske dominacije, su oslobođene sve tri države, ali potpuni uticaj nije ispraćen i svakako je ometao toj velikoj ideji samokontrolisanog regiona. 
Pod raznim izgovorima, anglosaksonska opcija je bivala poput iznuđenih rešenja na prečac usvajana i prihvatana kako nebi situacija eskalirala nanovo i još dublje, a čime su opet na dalje isto non - šalantno upravljale njihove spoljne elite, otkud je slabost dolazila uvek i konstantno od kondicioniranog projekta.
Prelomni događaj koji su odredili pravac novom iskazu, otpočeli su otcepljenjem Pakistana od Indije sa prve strane 1947. i od Britanskog komonvelta 2007. te Iran sa druge strane uz svrgavanje Šaha Pahlavija u revoluciji 1979. i svrstavanje Avganistana od 1919. na istočni kurs, sa 1978. uz komunističku ideologiju, koja je i posle 2000. tinjala dok nije zamenjena veštačkom tezom za pomoć održivosti sopstvenog realiteta u pokušaju iznalaženja modusa islamske, ali fundamentalističke ideoligije sličnog tipa kao Iran ili Pakistan, mada neuporeduvo tvrđe, a u čemu se nisu naj bolje snašli, čak i uz pokušaje raznih transformacija, ideologije. Kao klin između Irana i Pakistana ostavljen je Avganistan kao etiketiran i toboš na liniji razdvajanja Rusko - Anglosaksonske sfere. 
I kao takav bez pouzdanog objašnjenja proglašen večitim protektoratom Zapada i Novog svetskog poretka. Ako bolje sagledamo u nekoliko reči primećujemo ispunjenje osnovnih vitalnih potreba, a koje su ove - Iran bi zauvek sebe obezbedio kroz uniju sa već nuklearnim Pakistanom, a Pakistan bi dobio pouzdani priliv energenata što je ključno za ubrzanje razvoja i industrijalizaciju. Dok bi Avganistan ukratko kao omanja zemlja uspeo da povrati red kroz poverenje i bratski nadzor bez iritantne zapadne kompetencije. Zaboravlja se odgovornost koju Zapad takođe preuzima na sebe bez nalogodavne misije UN. Revolt ostaje ako se to prisustvo ne umanji proporcionalno, a tako i porast strasti, i zato bi tamo najbolje pristajala misija većinom od  Nesvrstanih posrednika.Dakle, ili kroz prihvatljivi  autoritet ili kroz realnu podelu moći. Sledeći Trampov potez o eventualnom ukidanju dogovora sa Iranom ne dolazi u obzir - samo da bi se on dodvorio Pentagonu i nepodređenih mu struktura i skrenuo pažnju od svojih nedostataka. Zato ne dozvolimo ćutke koliko smo ljudi i junaci traženje nove žrtve za njegove hirove. Ali, pošto je Iran još zgodan i za buduće maštarije o prodoru na Istok i Sever, a manje rizičan kao plan, verovatno je urgentnije i njemu za reagovanje, a i nama analitičarima i kritičarima. 
Bez obzira što nisu u ODKB, i ŠOS, osem kao gosti i posmatrači tretiraće ih mnogi kao saveznike iz obostranih interesa - ali, opet rezervni plan neka ostane San. Još vojnoj hunti Pakistana laknulo bi, jer bi stanje bilo amortizovano kroz nadređeni savezni ustav, dok bi za prvo bilo poželjna prelazna vlada nacionalnog spasa i izlazak iz pomoći ali time i odluka od sfere dalekog Zapada. Veličanstveni Iran bi se raskravio više Liberalno u novoj regionalnoj uniji. 
Stara braćo Nesvrstani, tu smo uz vas na službi ! Izvor:Oslobođenje

PAŽNJA:


Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Oslobođelje.