Katalonijski paradoks

Iako je Madrid učinio sve kako se referendum u Kataloniji nebi održao, životni stil revolucionare ipak je odneo prevagu. Domino efekat otpočet sa Kosovom, a sa kojim je Evropa eksperimentisala - stihijski nastavlja progresiju.

Katalonija (Foto: Jutjub)

Piše: Branislav Bulatović Izuzetak potvrđuje pravilo, i tu nema sile da promeni tokove, jer već postaje stvar prirode. Koliko god se Evropa opirala, veze sa metodom stare Američke vlasti dovode je u poziciju da potraži makar nadlogičko rešenje. Ipak, uprkos svemu te stvari će se odvijati kao po datom obrazcu. I to nije samo Katalinija već odmah zatim i Baskija, koja je još žešća bila sa otporaškim akcijama sve do početka 21. veka, kada se zvanično odrekla sile.

Branislav Bulatović (Foto: Oslobođenje) O da, Španija nije zdušno podržala ondašnju secesiju Kosova, slično kao i mudrijaški Izrael, ali je zato 1999. dala jednog Solanu - bez čije soli, bi verovatno sva čorba obljutavila. Ali, inače što bi to sada bilo čudno kada je Španiju napustilo odreda kolonijalno društvo. Što govori samo da je promenjen režim i vizija, a ne sama Španija. Uostalom da nisu ekonomski gnjavili taj region, nebi bilo toliko opiranja, da i ne pominjemo o tretiranju građanskog društva strogo podanički. Možda bi trebalo pod hitno onamo poslati silu Briksa da zaštiti ljudska prava, dok Evropa ne postigne koncenzus. Takođe, jer poverenje u Nato im zasigurno manjka. Španija bi još trebala da objasni svetu trostruki aršin, jer želi da preutme Gibraltar od Britanije. Katalonija De fakto je sigurno već priznata mada prećutno - za šta se zna odavno da je znak odobravanja.  Katalonija navešćemo ima 9% imigranata i sve veći upliv pa i otud bojazan o očuvanju sebe kao kulture, ali i od asimilacije susednih zemalja. Taj narod u potpunosti nije Španski nego Ibero - Galski većinom, a od Romana tek pojezičen. Prema tome oni imaju osnovne elemente etnosa za koju su dobili samostalnu autonomiju posle Franka. Ali, pošto je trend darivanje suverenosti većim entitetima kao primer EU, pa i većim korporacijama i institucijama, očigledno neki ne misle tako, i žele domaćinski sebe da sačuvaju od opšteg urušavanja svoje tekovine Još u januaru 2013. parlament Katalonije je doneo Deklaraciju o suverenitetu i o pravcu na samoopredeljenje sa 85 glasova naspram 41 glasa protiv. 09.Novembra 2014. izvestili su 45 država o spremanom izjašnjavanju građanstva - hoćete li da budete država i ako se odlučite, da li hoćete pri tome nezavisnost ? Od 25. 11. 2012. godine, 79% mesta u parlamentu imaju stranke za otcepljenje i po uzoru na neke krupne odluke kao ulazak CG u Nato - nisu možda morali to ni da potvrđuju, i samo da su još bili bar Natou u interesu. Pravno neobavezujuća konsultacija, čak im je osporavana bila - pa dokle smelo zapitaše ljudi ? Nemože to tako uvažena Evropo, samo uz vaše vešte izgovore, jer svi članovi pišu sa vama društveni ugovor, pa ćete hteli nehteli uvesti istomerna pravila za sve, a hobi šou zabave naravno možete da zadržite. Znate da kažete kako samo je dozvoljen referendum onamo gde je već zakonska saglasnost  postignuta, ali zaboravljate da Kosovo nije imalo to pravo u Jugoslaviji, jer nije bilo republika već pokrajina. Nešto specifičniji je Krim, koji ne prihvatiste ni kao nešto što povraća obnovljeni zakon, a ne sila. Nego Evropo, gledaj da sebe bar  usaglasiš, ima još zaostale istorije.  Ostale tekstove Branislava Bulatovića čitajte u rubrici STAV. Izvor: Oslobodjenje.rs

PAŽNJA:


Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Oslobođelje.