Evo kako na internetu delite svoje lične podatke, a da to ni ne znate!

Ako mislite da ste dobro zaštitili svoje lične podatke na internetu, razmislite još jednom, jer se do podataka može doći na više različitih načina, piše „Zanimljivo inženjerstvo“.

Smartfon (Foto: Pixabay)

Podaci su, kažu, nova nafta. Kompanijama koje se bave njihovim prikupljanjem i obradom daju ogromnu moć u društvu, koje je u sve većoj meri uvek „na mreži“. 
Uređaji prate sve više naših aktivnosti, prate nas u stopu na radnom mestu, dok se bavimo sportom, pa čak i u spavaćoj sobi. Količina podataka raste sa povećavanjem broja povezanih uređaja, koji se oslanjaju na tehnologije veštačke inteligencije.
Tehnološkim kompanijama podaci su ključni, kako bi mogle da nam ponude relevantna iskustva, ali i da poboljšaju proizvode i usluge.
Međutim, podaci koje im dajete ili koje one traže od vas, tek su mali deo ukupne količine podataka koji su na raspolaganju. Često se prikupljaju bez vašeg znanja i dozvole.
Evo pet načina na koje delite svoje podatke o kojima verovatno niste ni razmišljali.

Kada lajkujete na Fejsbuku

Svaki put kad kliknete na lajk ili delite sadržaj iz raznih izvora na svom zidu, ujedno otkrivate i ogromnu količinu informacija o sebi. Da, čak i ako ste pažljivo namestili postavke za privatnost.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kembridžu pokazalo je da pristup digitalnim zapisima, poput lajkova na Fejsbuku, može poslužiti za predviđanje niza osobina. 
Što više lajkujete, to je preciznost predviđanja veća. Čim prikupe dovoljno podataka, oglašivači i drugi zainteresovani mogu da naprave prilično veran psihološki profil.
Kako je reč o javno dostupnim podacima, malo je toga što možete da preduzmete kako biste se zaštitili. Zato pazite šta lajkujete.

Kada instalirate aplikaciju na pametnom telefonu

Svidelo vam se to ili ne, više od 70 odsto aplikacija za smartfone šalje vaše privatne podatke firmama koje se bave raznim vrstama praćenja na internetu. Većina ljudi im to dopusti kada instaliraju aplikaciju za Android ili iOS.
Neke od tih dozvola su neophodne za normalno funkcionisanje aplikacija.

Kada koristite pametni uređaj

Istraživanje Norveškog potrošačkog veća pokazalo je da pametni satovi, namenjeni deci, imaju značajan sigurnosni propust koji omogućava ne samo praćenje, već i prisluškivanje dece.

Kada se prikačite na besplatni vaj-faj

Ništa na ovom svetu nije zaista besplatno, pa tako ni vaj-faj. Nije uvek tako, ali često se događa da su besplatne vaj-faj mreže postavljene upravo s namerom prikupljanja korisničkih podataka. A često mogu biti i meta hakera.

Kada podržite političare

Na ovim prostorima to još nije toliko izraženo, ali u Sjedinjenim Američkim Državama se od prošlih predsedničkih izbora raspravlja o ciljanom oglašavanju putem profila sačinjenih prema podacima prikupljenim onlajn, ali i zahvaljujući tome što su politički lideri prodali svoje baze podataka s adresama elektronske pošte ljudi koji su ih podržali. Haški tribunal, koji je osudio Hrvatsku za agresiju na BiH i okupaciju dela njene teritorije, "zaboravio" je vojni udar dirigovan iz Zagreba na Srbe u Posavini, gde su hrvatske jedinice za nekoliko meseci ubile 3.684 srpska civila i otvorile 54 logora za Srbe, a uznemirujuće snimke ovog jezivog događaja pogledajte OVDE. Izvor: N1

PAŽNJA:


Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Oslobođelje.