PAVIĆ: Da nije Briselskog sporazuma, Srbija bi vodila istragu Ivanovićevog ubistva!

Ubistvo Olivera Ivanovića je gnusan i podmukao čin, neprijateljski kako prema njemu i njegovoj porodici, tako i prema Srbima na Kosovu i Metohiji, državi Srbiji, i svim Srbima uopšte. Ono može biti okidač za opasne događaje, i uvod u nove sukobe širih razmera. Ako smo išta naučili iz bliže i dalje istorije, onda bi to trebalo da bude lekcija da ništa nećemo postići guranjem glave u pesak.

Aleksandar Pavić (Foto: Jutjub)

Piše: Aleksandar Pavić Evo o čemu nema „unutrašnjeg dijaloga“ na „javnom servisu“ i drugim nacionalnim frekvencijama, a moralo bi da ima:
- Pre Briselskog sporazuma, sklopljenog 19. aprila 2013. bilo kakvo ubistvo u Severnoj Mitrovici bilo bi u nadležnosti organa MUP-a Srbije, koji bi podneli krivičnu prijavu Višem tužilaštvu Srbije i potom radili po zahtevu tog Tužilaštva. Predsednik Srbije ne bi morao, kako to sada čini Vučić, da javno moljaka za dozvolu Zapada i Tačija da se srpski državni organi uključe u istragu, već bi organi države Srbije sada već uveliko sprovodili istragu. Kad se već bavimo „realnostima“, ovo je realna posledica naprednjačko-socijalističke kosmetske politike.
- Pitanje je da li bi Oliver Ivanović uopšte bio ubijen da nije potpisan Briselski sporazum. Po samom njegovom svedočenju, posle tri i po godine provedene u zatvoru/pritvoru zbog lažnih šiptarskih optužbi, Ivanović je u intervjuu datom u septembru 2017. konstatovao koliko se bezbednosna situacija u Severnoj Mitrovici pogoršala, da Srbi manje strahuju od Albanaca nego od drugih Srba, „lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica“, i da je „u poslednjih par godina“ u Mitrovici bilo „preko pedeset slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i dva nerazjašnjena ubistva“. 
A urednica portala KoSSev, Tanja Lazarević, još je konkretnije opisala tamošnju bezbednosnu situaciju: „Unazad četiri godine, u postbriselskoj istoriji kosovskih Srba, mi imamo vrlo jasan pokazatelj da nešto debelo nije u redu. Slažem se da se radi o terorističkom činu, ali mi smo u toj vrsti poluterorizma četiri godine minimum. Imamo 24 slučaja paljenja automobila od 2014. U ta 24 slučaja, zapaljen je 31 automobil. Počinioci ostaju nikad otkriveni. Imamo 29 oružanih napada u tom periodu.“
Dakle, jasno je, bezbednost Severne Mitrovice se vidno urušila posle Vučićevog-Dačićevog ukidanja državnih institucija Srbije i razbijanja homogenog srpskog rukovodstva koje je srpski sever sačuvalo i očuvalo posle povlačenja Vojske 1999. godine. Za to, i sve posledice, dobar deo objektivne odgovornosti snose potpisnici Briselskog sporazuma.
- Uprkos tome, Vučić i kompanija se bune zbog insinuacija da iza Ivanovićevog ubistva možda stoje Srbi. Međutim, upravo je Vučić napravio takav presedan, na mnogo direktniji i brutalniji način – u slučaju ubistva 6 (i ranjavanja 15) srpskih mladića u pećkom kafiću „Panda“ 1998. Da podsetimo da je Vučić tim povodom još 2013. na TV Pink izjavio da „ima mnogo strašnih stvari sa kojima ćemo morati da se suočimo“ u vezi ubistva Srba u kafiću Panda  na KiM 1998. godine, za koji je rekao da nema dokaza da su ubistvo izvršili Šiptari, kako se to verovalo, dodajući da se „od laži ne živi, od prevara se ne živi“. A zatim je, u decembru 2015. dolio dodatno ulje na vatru nacionalnog samooptuživanja i međunarodne kompromitacije Srbije: „Bauljamo u mraku. Gotovo sam siguran šta se desilo u kafiću 'Panda' ali nemam dokaza. Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili“. 
Od tada do danas, Vučić nije pružio nijedan dokaz u prilog toj svojoj otrovnoj, anti-državnoj insinuaciji, uprkos javnim apelima uznemirenih i traumiranih roditelja tih nevinih žrtava. Što ga ne sprečava da sada kukumavči nad sopstvenom sudbinom, zaboravljajući ljude kojima je naneo istinski bol i ponovo otvorio nezalečene rane. Čak i protestanti znaju za reči Isusa Hrista: „Koji je među vama bez greha, neka prvi baci kamen...“ Kako očekivati zdrav javni dijalog, kad su njegovi nominalni nosioci odavno zatrovali atmosferu?
- Marko Đurić sada po televizijama poziva na nekakvo jedinstvo i okupljanje. On, koji je, po Vučićevom nalogu, mimo „unutrašnjeg“ ili bilo kog drugog dijaloga, učestvovao u „velikodušnom“ dodeljivanju pozivnog broja lažnoj državi i to proglasio „pobedom“. U ime čega bi to sada trebalo da se protivnici granice sa KiM i anti-državnog Briselskog sporazuma okupe pod njegovim i Vučićevim barjakom? U ime predaje državne teritorije koju su oni sproveli? U ime odbacivanja „mitova“ koji su nas vrlo realno čuvali od nestanka tokom vekova? U ime Vučićevog novopečenog protestantizma? U ime besprizornih napada na Mitropolita Amfilohija, Egzarha Pećkog Trona, koji je samo izrazio zabrinutost da će nastavak osvedočeno izdajničke politike neminovno odvesti u konačnu izdaju? Kao da je Mitropolit bio taj koji je ukinuo srpske državne institucije na severu KiM i utvrdio granične prelaze – a ne Vučić, Đurić, Vulin, Dačić, Drecun...
Da, okupljanje i jedinstvo su nam preko potrebni – ali ne u laži, poluistini ili prećutkivanju istine. Ne u bežanju od suočavanja sa posledicama dosadašnje politike. Ne pod političkim monopolom onih koji su, prvi u istoriji Srba i Srbije, dobrovoljno ukinuli državne institucije na Kosovu. Ne dok jasno i glasno ne kažu da neće biti nikakve predaje niti odricanja od Kosova, kao što je to rekla Srpska Pravoslavna Crkva, i da će jedini unutrašnji dijalog biti o tome kako Kosovo sačuvati. To je uslov nacionalnog jedinstva koje nam je sada, treba ponoviti, preko potrebno. Za prave patriote, to uopšte nije težak uslov.  Izvor: Oslobođenje Vojska Srbije upozorila je komandu Kfora da neće biti samo nemi posmatrač ukoliko na severu Kosova i Metohije dođe do ugrožavanja bezbednosti srpskog stanovništva, a više o tome pročitajte OVDE.

PAŽNJA:


Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Oslobođelje.