"UKRADENO KOSOVO": Češki režiser progovorio o cenzurisanom filmu! Zašto je pala Jugoslavija i ko su Srbiji najveći sazveznici!

Film „Ukradeno Kosovo“ češkog režisera Vaclava Dvoržaka svojevremeno je podigao dosta prašine, ali je tokom 11 godina otkad je snimljen retko prikazivan na češkim kanalima. U intervjuu Dvoržak objašnjava zašto je pala Jugoslavija.

Režiser Vaclava Dvoržak (Foto: jutjub)

U razgovoru s Dvoržakom o tome zašto je tako, kako vidi uzroke raspada Jugoslavije, a kako današnju situaciju na Kosmetu.

Vaš film nije prikazivan u češkim medijima. Kako ovo objašnjavate?

— Cenzura je prirodna stvar. Oni koji drže vlast u svojim rukama ne znaju i ne žele da znaju niti čuju neprijatne stvari. U tom slučaju konstrukcija njihovog idealnog sveta bi mogla da se uruši. Za njih je Amerika svetac. Svi oni koji drugačije misle su špijuni Kremlja. Koriste se primitivne konstrukcije. Na tom osnovu se bazira i politika Češke televizije. Tamo nećete čuti nijednu kritiku na račun NATO-a, koji se po svojim aktivnostima može uporediti sa zločinačkim organizacijama.

U filmu se nekoliko puta spominju „bratstvo i jedinstvo“ i Tito, ali više u negativnom kontekstu. U ime „bratstva i jedinstva“ zanemareni su srpski problemi na Kosovu, a Tito je baš radi tog „bratstva i jedinstva“ ohrabrivao priliv etničkih Albanaca iz Albanije na Kosovo. Kako ocenjujete istorijsku ulogu Tita i komunističkog sistema u kontekstu kosovskog pitanja?

— Tito je bio izvanredan političar i lider, što se pokazalo tokom Drugog svetskog rata. Balansirao je između SSSR-a i SAD. Sa geopolitičkog stanovišta, i jednoj i drugoj strani je bio neophodan. Tito je, na primer, uzimao povoljne kredite i od SAD, ali i od SSSR-a. Tim novcem je Tito sproveo industrijalizaciju jugoslovenskog društva. Sve je funkcionisalo do trenutka raspada SSSR-a i prestanka Varšavskog dogovora. Posle toga, Sjedinjenim Državama nije više bila potrebna Jugoslavija. EU, koja je bila u procesu formiranja i razvoja, videla je u Jugoslaviji svojevrsnog konkurenta. Jugoslavija je počivala na sličnim principima: ona je takođe negovala tržišnu ekonomiju, ali akcije su se delile radnicima i menadžerima preduzeća. U EU je situacija bila malo drugačija — primat su imali međunarodni monopoli. 

Srbi su bili lepak koji je držao Jugoslaviju

U vašem filmu Milošević ima epizodnu ulogu, a u istoriji?

— Slobodan Milošević je u početku želeo da sačuva Jugoslaviju kao multinacionalno i multietničko društvo — onako kako je ona stvorena. Zbog uticaja Hrvata, bosanskih mudžahedina, njemu to nije pošlo za rukom. Shvatio je da su Srbi lepak koji drži Jugoslaviju.

Gde god bili, Srbe su uvek napadali. U Hrvatskoj, Bosni, a na kraju krajeva i na Kosovu. Tačnije, hteo on to ili ne, počeo je da podržava Srbe, iako nije bio nacionalista. On je jedino hteo da sačuva Jugoslaviju. Kasnije su ga optuživali da je želeo da stvori „Veliku Srbiju“. Ali vidite šta se danas dešava u Albaniji. Lokalni političari otvoreno govore o „Velikoj Albaniji“. Hajde što govore, oni žele „Veliku Albaniju“.

U filmu pokazujete da snage Kfora nisu dozvoljavale Srbima da se vrate svojim kućama.

— Kfor se rukovodio parolom „Gde su Srbi, tu su problemi. Nema Srba — nema problema“. Kfor je bio saveznik albanske OVK, nije mogao da upotrebi vojnu silu protiv Albanaca. Kada je 2004. godine organizovan pogrom nad Srbima, snage Kfora pomogle su im da prežive. Srpska imovina nije bila zaštićena. Albanci su pljačkali srpske kuće koje su potom spalili, tako da oni nisu imali gde da se vrate.

Hoće li Srbi nekada dobiti odštetu?

— A ko će je platiti? Albanci?

Jeste li slušali o idejama o mogućoj razmeni teritorija između Srbije i Kosova? To je plan prema kome hipotetički Srbiji treba da pripadne sever Kosova gde žive Srbi, a Kosovu južne srpske opštine gde većinu čine Albanci. Šta mislite o tome?

— Radi se o pokušaju da se udovolji Albancima i sačuva preostalo srpsko stanovništvo na Kosovu. Mislim da se ovakve ideje neće dobro završiti. Malo ko zna da kosovski Srbi (oni koji su ostali) žive u enklavama i u drugim mestima. O tome se uopšte ne govori. To su ljudi na Šar-planini, u blizini Peći. Takvih enklava ima više. Srbi se tu nalaze pod velikim pritiskom. Nemaju advokate. Niko ih ne štiti. Mogu da ostanu bez svega, pa i bez života. Mislim da bilo kakva trgovina sa OVK nije moguća — Albanci ne ispunjavaju ni dogovore koje su potpisali.

Srbija nastavlja borbu za svoj teritorijalni integritet. Ko su, po vašem mišljenju, glavni saveznici Beograda?

— Samo Rusija i možda Kina. Ove zemlje osećaju da je raspad Jugoslavije bio generalna proba za njihov raspad.

Knjigu “Mrežni rat protiv Srba” možete kupiti u knjižarama Delfi, ili naručiti putem interneta na linku OVDE. Čitaoci iz inostranstva knjigu mogu naručiti u elektronskom formatu na linku OVDE.

Izvor: rs.sputniknews. com

PAŽNJA:


Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Oslobođelje.