Богиња Атена разговарала с Ахилом и Хектором на спрском језику?

Претходних дана су новине у Србији биле засићене чланцима о „првом српском краљу“, Стефану Првовенчаном Немањићу. „Новости“ су то објавиле 26. октобра 2017, под насловом „Стефан Првовенчани – темељ српске државе“, чиме су унаказиле сваку представу о Србији Средњег века, јер је Србија до династије Немањића имала око 40 краљева и трајала је око 700 година, основана 490. године, с престоницом у Скадру. Државне темеље Србији није могао градити Стефан Првовенчани у 13. столећу! Види се – ово накарадно (кривотворено) представљање српске повјести (историје) подржавају у Србији и државници, и Академија, и научне установе, и новинари... а ово кривотворење повјести српског народа може уочити и ученик основне школе.

Jaрчевић (Фото: Јутјуб)

Пише: Слободан Јарчевић
Оваквим кривотворењем средњевековне повјести (историје) се скрива античка повјест (историја) Срба и осталих Словена, јер кад се људи убеде да Србија није имала државу пре Немање и његових потомака, остају убеђени да Срби и остали Словени нису раније били писмени и да су живели у дивљим племенима. Најобразованији Срби занемарују податак у књизи католичког свештеника Андрије Качића Миошића (18. столеће Нове ере) - о оснивању Србије 490. године Нове ере, с престоницом у Скадру. Данас се затамњује и истина да је Скадар у Другом миленијуму пре Нове ере био град – Троја, или Илиј. Познат је по Тројанском рату из 13. столећа пре Нове ере. И несмотрени поступак српског картографа Јована Цвијића (с почетка двадесетог столећа) је омогућио изразито затамњивање повјесне (историјске) прошлости Срба (Словена) на Балканском полуострву (Хелму), јер је он наденуо планинама име – Проклетије. А оне су се звале – Тројанске планине, што сведочи да је у њиховој близини био град Троја (или Илиј). Да им је остало древно име (Тројанске планине), учени људи би тражили разлог таквог имена и лако би уочили да је град Скадар био с именом – Троја и да су се планине северно од њега прозвале – Тројанским планинама.
Ове непобитне податке о Тројанском рату у 13. столећу пре Нове ере, треба имати у виду, да би се закључило којим језиком је Богиња Атена разговарала с Ахилом и Хектором. Грчким језиком није могла – Грци су дошли на Балкан пет стотина година после Тројанског рата, а Атена није могла говорити с Ахилом и Хектором ни латинским језиком, јер је латински почео да се обликује седам стотина година после Тројанског рата. Наравно, Богиња Атена није могла разговарати тада с људима ниједним западноевропским језиком, јер су сви уобличени од 12. до 19. столећа Нове ере. Овако касно стварање западноевропских језика је прећутано у осветљавању почетака и токова Цивилизације, јер се тај божански успон људског рода приписује Грцима, Римљанима и Западноевропљанима. А тако касно стварање грчког, латинског и западноевропских језика то оспоравају, јер је Цивилизација божански процветала кад ови језици нису ни постојали.
Да бисмо схватили цивилизацијски „допринос“ Западноевропљана, узимамо енциклопедијске одреднице о стварању четири њихова језика: португалском, шпанском, француском и енглеском, те можемо закључити – да су богови у стара времена говорили српски (словенски). Наводимо део из књиге „И богови су говорили српски“, Издавача „Мирослав“.
 - Богови, рецимо, у Тројанском рату нису могли да говоре с људима ниједан други језик осим српског. Видели смо да је грчки развијен тек по грчком доласку у Европу, да је у Италији био пре латинског етрурски (српски) језик, а да осталих језика у античкој Европи није ни било. Да бисмо се у то уверили, погледајмо како су и када творени (боље је рећи, склепани) неки од савремених западноевропских језика. Податке о томе узимамо из енциклопедија:

1.      Португалски језик:

„Основни рјечник португалског језика потјече из вулгарног латинског језика римске провинције Лузитаније; он садржи – као шпански ријечник – нешто предлатинских иберских, затим келтских и германских (посебно западноготских) и арапских ријечи“.

2.      Шпански језик:

„Развио се из вулгарног латинског језика, који се, након римске окупације Пиринејског полуострва, почео ширити путем администрације, војске и колонизације и још од другог столећа Стре ере, те потпуно потиснуо старије 'иберске' језике“.

3.      Француски језик:

„Припада групи романских језика, који су настали из латинског. Развој француског језика из латинског до данашњег модерног, вршио се у више етапа. Римски легионари, који су у Галију дошли већ у другом столећу Старе ере говорили су вулгарним латинским језиком, тј. слободним говорним језиком, а не књижевним, писаним по правилима класичне латинске граматике“.

4.      Енглески језик:

„Германски језик с много романских и нешто келтских елемената, устаљен као књижевни језик у току 15. и 16. столећа. За викиншких инвазија (9-11. столеће), енглески језик долази под снажни утицај данског и норвешког. Период средњеенглеског језика настаје послије битке код Хастинга (1066), кад се у управу, судство и школу уводи француски језик норманских освајача. У 13. и 14. столећу, продире у енглески језик сва сила француских ријечи; нешто касније (у 14. и 15. столећу), књижевношћу је овладала мода посуђивања из латинског, што доводи до романизације енглеског вокабулара“ -
И тако, ови и други европски језици су закаснили, да би њима говорили богови с Ахилом и Хектором – у време Тројанског рата. Тад се говорило само српским језиком – у Европи и деловима Азије. Остале вести из рубрике Аутохтонисти погледајте ОВДЕ. Извор: Oslobodjenje.rs

ПАЖЊА:


Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Ослобођеље.

loading...