ПРОЈЕКАТ СРБИСТАН: Вучићу газде са Запада дају још један мандат, не због Косова него због миграната!

Уколико се у јавном простору појави било какво одступање од стратегије да мигранте треба удомити, самозвани чувари људских права покрећу агресивну кампању против једино њима видљивог фашизма и расизма.

Мигранти (Фото: јутјуб)

Пише: Драгица Пушоњић

Многи мигранти широм Србије живе изван центара за азиланте и прихватних центара, без икакве евиденције, контроле и надзора државних органа. У спектру тема које фигурирају у јавном животу, а које одређују власт, опозиција и уређивачки колегијуми медија, готово да нема простора за мигранте са Блиског истока и из других региона. Ова спонтана политичка слога, иначе завађених политичких странака, произвела је неформалну државну тајну о животу и понашању миграната у Србији.

Држава је потпуно искочила из зглоба, власти се понашају супротно ономе што раде готово све чланице ЕУ. То се да видети на примеру Шпаније или Данске, Пољске, Француске, Италије, а не само Мађарске.

Шпанци ове године протерују 9.000 миграната, два пута више него 2018, што је у јануару саопштило њихово министарство унутрашњих послова. Данска социјалдемократија, која сада има премијера, раније је подржала тада владајућу партију десног центра, па је озакоњена забрана ношења бурки и никаба на јавном месту, а усвојен и тзв. закон о накиту. Данска полиција добила је овлашћење да мигрантима заплени накит ради плаћања њихових трошкова. Политички сложно, Данци су 2016. одбацили и годишњу УН квоту за прихват миграната. Сада драстично пооштравају легислативу за азиланте.

За разлику од њих, српска владајућа структура мигрантску политику води по западноевропским и светским правилима, која не узимају у обзир демографске, економске, националне, развојне, безбедносне, државне и све друге интересе Србије. Владајућој олигархији логистику у овој вулгаризацији хуманости пружају веома утицајни и грађанима наметнути „католици већи од папе“.

Наиме, уколико се у јавном простору појави било какво одступање од стратегије да мигранте треба удомити и интегрисати у српски социум, самозвани дежурни чувари људских права и борци против ксенофобије покрећу агресивну кампању против једино њима видљивог фашизма и расизма. То је „једначина без иједне непознате“. ЕУ, и не само она, држави донира на десетине милиона евра за развијање система азила у Србији, од смештаја миграната до контроле граничних прелаза. Донирано је, такође, и ангажовање тзв. невладиног сектора преокупираног просперитетом мигрантске популације у Србији.

Уместо војске, необучена гранична полиција

Управо из тог сектора се сазнаје, уз неизбежно омаловажавање грађана зато што још нису добацили до задатог нивоа емпатије (!), да најмлађи мигрант у Србији има свега девет година и живи у напуштеној штампарији надомак Шида. Малишан је тек један од многих малолетних или једва пунолетних миграната који су без родитељске и било чије пратње, а пребивају на нестварним местима: у напуштеним складиштима, фабрикама, стовариштима… „Ал Џазира“ почетком лета наводи да ван државног система, у просторима попут шидске штампарије, обитава између 500 и 1.000 миграната.

Они покушавају да пређу хрватску, мађарску и БиХ границу, али их тамошња полиција „хвата, пребија, наноси им телесне повреде, одузима мобилне телефоне и новац“, па их „илегално гурају у Србију“.

„Наши људи су свакодневно на терену и прате границе дуж којих се, нажалост, свакодневно дешавају илегална гурања људи“, огорчен је Радош Ђуровић из Центра за пружање помоћи тражиоцима азила. „Наша је процена да дневно 50‒60 људи буде из Хрватске илегално враћано и гурано преко границе у Србију, да се ситуација са БиХ границом компликује, да и тамо имамо илегално гурање људи, а то исто потврђује ситуација на граници са Мађарском.“

Кад је већ реч о граници, наше државне међе уместо Војске Србије од 1. фебруара 2007. чува погранична полиција, чиме је тадашња власт испунила један од услова Брисела за визну либерализацију. Погранична полиција нити је бројна, нити је опремљена, а није ни оспособљена за дејствовање у високоризичним ситуацијама. Ово оштроумно лудило до крајњег степена изоштрава стање дуж границе Србије и Мађарске.

Наравно да мађарску границу, заштићену оградом и са два реда бодљикаве жице, осим пограничне полиције чува и војска. Они мигранте враћају у Србију кроз жичану ограду коју су ови исекли клештима или су је прескочили уз помоћ мердевина и ћебета добијеног од Комесаријата за избеглице (КИРС). Ко има лична документа, добија смештај у новоподигнутим, контејнерским војним базама у Келебији, Бачалмашу, Мадарашу и Херцегсанту, где се налази по 150 војника. Мигранти ту остају док не добију одговор по захтеву за азил у Мађарској.

Брнабић: „Мудри смо, нудимо им држављанство“

Овај предложак за скицу стања у само једном граду указује да је велика српска мигрантска прича у длаку иста као у ЕУ, с том разликом што се код нас фаворизује беспризорна бајковитост, чији су узроци у обавезама које све власти годинама преузимају у складу са Споразумом ЕУ и Србије о стабилизацији и придруживању. Међу обавезама је, чак, да о почетном трошку ЕУ препарирамо јавно мњење за инклузију миграната или да збринемо малолетне мигранте без ичије пратње – а кад се интегришу, разабраће се и шта ће они са нама и шта ћемо ми са њима.

У првом мигрантском таласу Србија је до 31. децембра 2016, према подацима министра полиције др Небојше Стефановића, добила 618.412 миграната који су исказали жељу да овде затраже азил. Касније, власти саопштавају да су безмало сви отишли, да их је остало неколико хиљада, што имплицира да је тема затворена. Али мигранти стижу свакодневно, свежи, орни и одморни, не празних новчаника, махом и војно способни…

На шта су американци упозорили Гренела у вези са Србима, сазнајте ОВДЕ!

Извор: beogradski-glas. rs

ПАЖЊА:


Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Ослобођеље.