ВУЧИЋУ ДОСТА СА ЛАЖИМА! Анкета доказала: Преко 70% грађана види признање Косова као издају!

Иако председник Србије, Александар Вучић, врло често говори о теми Косова, скоро 60% испитаних наводи да им није познато шта је политика председника Вучића према Косову – преноси портал Коссев

Александар Вучић (Фото: jутјуб)

Признање Косова доживљава се као врло штетан сценарио за грађане Србије, а сама реч „признање“ пуна је емотивног набоја и углавном се повезује са „издајом националних интереса“ и изазива осећај „издаје и разочарања“, један је од главних закључака истраживања јавног мњења које је спровео Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе.

Иако председник Србије, Александар Вучић, врло често говори о теми Косова, скоро 60% испитаних наводи да им није познато шта је политика председника Вучића према Косову. Међутим, упитани шта мисле да би могао бити Вучићев план за Косово, већина испитаника (23%), сматра да је то признање Косова у замену за чланство у Европској унији. Нешто мањи проценат испитаних (21%) верује да је план председника Србије да призна Косово уколико северни део Косова припадне Србији, рекао је један од аутора истраживања ЦДДРИ, асистент на Факултету политичких наука, Никола Јовић, током презентације резултата на деветом Београдском безбедносном форуму.

Када је чланство Србије у ЕУ у питању, 65% испитаних верују да је признање Косова услов за чланство, али чак 71% грађана не би подржало евентуалну одлуку владе да у замену за чланство у ЕУ призна Косово.

На потенцијалном референдуму о договору са Приштином, од седам понуђених сценарија, ниједан не би био прихваћен од стране већинског становништва, али договор за који би гласало највише испитаних (36%) је договор којим Србија признаје Косово у замену за четири северне општине, ЗСО на југу и екстериторијалност манастира СПЦ. Потом следи споразум којим Србија не би признала Косово али би прихватила чланство Косова у УН у замену за ЗСО за који би на референдуму гласало 32% грађана. Размену територија по принципу четири северне општине за делове општина Прешево и Бујановац прихватило би 15% испитаних.

Кога бисте кривили у случају да Вучић призна Косово

Да Александар Вучић може у једном тренутку да призна независност Косова, верује 45% испитаних.

Велика већина, односно 75% грађана централне Србије сматра да би признање Косова била издаја и скоро половина испитаника (48%) би за то кривила Александра Вучића и тренутну владу, док би остали кривили САД (9%), Србе као народ (8%) и исто толико би кривило странце уопште.

Угрожавање српског културног и верског наслеђа (57%) и формирање „Велике Албаније“ су околности у којима би највећи број испитаних био спреман да се више политички и друштвено ангажује.

У случају да у периоду од 3 до 5 година не буде договора између Београда и Приштине, већина испитаних очекује песимистичан развој догађаја. Да би такав сценарио довео до масивних кршења права косовских Срба, сматра 78% испитаних, 74% очекује пораст национализма и код једних и код других, а 72% очекује нови конфликт.

Медији у мисији замене осећаја „Косово је Србија“ осећајем „Са Албанцима не може да се живи“

Начин комуникације председника Вучића, посебно када је тема Косова у питању, али и улога медија у том процесу једна је од кључних тема овог истраживања које у једном од главних закључака наводи:

Комуникација председника Вучића о Косову и начин његове владавине производе много контраефеката. Док са једне стране, код својих највернијих подржавалаца не успева да оствари подршку за решавање косовског проблема, он истовремено својим наступима одбија део гласачког тела који на „реалистичнији“ начин посматрају проблем Косова.

Аутори истраживања, Никола Јовић и Милан Крстић, такође асистент на ФПН-у објашњавају да, када је Косово у питању, у српској јавности превладавају два кључна начина посматрања овог питања – емотивни „Косово је Србија“ и рационални „Ми смо превише слаби да бисмо се супротставили страним силама по питању Косова“.

И док председник Вучић најчешће шаље поруке из „рационалног спектра“, попут „Косово није Србија“, „на Косову немамо ни милиметар“ и сличне, ова порука не стиже до особа које су подржаваоци тренутне владе, а у којима углавном и даље преовладава емотивнији начин посматрања косовског питања. Напротив, склонији да на тај начин схвате поруку председника су особе које се информишу из медија попут Н1 и Нова С, али Вучић не успева да осигура подршку ни тог дела публике због начина његове владавине, наводе аутори истраживања.

За „неуспех“ председника да најпре својим подржаваоцима пренесе поруку да је потребно рационално приступити по питању Косова, аутори истраживања „криве“ медије, и то управо оне медије који су означени као „блиски влади“.

Најчешће асоцијације грађана на реч „Косово“ су – рат, Србија, манастири и српска историја – док су најчешће емоције које код њих ова реч изазива – туга, понос и анксиозност.

Већина грађана централне Србије се информише преко ТВ станица и то РТС-а (47%), а затим следе Пинк (19%) и Н1 (14%), с друге стране, најчитаније новине су Блиц (26%), Курир (15%), Информер (14%) и Данас (10%).

Како резултати истраживања показују, управо кључни штампани медији који обликују уверења о Косову су Курир, АЛО, Информер и Телеграф као и телевизије РТС, РТВ, Пинк и Хепи. Ово су и медији које највише прате особе које подржавају тренутну владу и политику председника Вучића према Косову.

Већина тих медија, међутим, не производи ефекат појачивача Вучићевих „реалистичних“ порука о Косову, наводи Крстић и додаје да председник не успева да утиче на став својих највернијих подржавалаца о Косову.

Напротив, како појашњава даље Јовић у одговору за КоССев, ови медији наизглед активно покушавају да замене постојећи реалан „емотивни“ став о Косову (који гласи Косово је Србија и који преовладава код особа које подржавају Вучића), новим, исто тако емотивним ставом „Ми не можемо да живимо са Албанцима“.

Тема Косова изазива емотивну реакцију која указује на потешкоће у неутрализацији дугорочних наратива у којима се Косово доживљава као стуб „српске државе“ и „српског идентитета“.

Управо зато особе које се углавном информишу из медија који се у делу јавности виде као про-владини имају већу етничку дистанцу према Албанцима као народу и јача националистичка осећања, тврде истраживачи.

Иначе, вести са Косова завређују пажњу скоро половине грађана централне Србије од којих 45% прати вести у вези са Косовом.

У истраживању спроведеном у 120 места у централној Србији учествовало је преко 1.100 испитаника.

О челичним везама Срба и Руса прочитајте ОВДЕ.

Извор: kossev. info

 

ПАЖЊА:


Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Ослобођеље.