БРИТАНСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ: Руске специјалне јединице ушле у Либију – eво шта им је циљ

Британске тајне службе процењују како се у Либији налази 300 руских плаћеника из приватне војске „Вагнер Група“, коју повезују с Евгением Пригозином, бизнисменом блиским председнику Владимиру Путину. Према информацијама медија британског Телеграфа, војници те паравоје формације групишусе у граду Бенгазију, на либијској обали Средоземног мора, а њихов задатак је да пруже подршку Либијској националној војсци (ЛНВ) под заповедништвом маршала Калифе Хафтара, која надзире највећи део источне Либије.

Хафтарова војска спроводи кампању заузимања најважнијих налазишта нафте у тој земљи. Британски медиј такође тврди како су руски плаћеници „помешани с припадницима ГРУ“ (руска војна обавештајна служба). Британски медиј Тајмс такође се осврће на исту тему, позивајући се на своје изворе, с тим да додаје, како војници из „Вагнер Групе“ испоручују оружје ЛНВ. Претпоставља се, наводи тај медиј даље, како ће у случају да Русија над њом успостави надзор, Москва моћи да заустави испоруке нафте из Либије у Европу. Такође се наводи како Русија намерава да искористи своје могућности у Либији за „прање новца“ руских олигарха.

Међутим, британски медији, када је у питању Русија, често излазе из оквира новинарског професионализма и залазе дубоко у сферу пропаганде. Нити Русија има довољан број својих војника (најамника) за било какав покушај преузимања надзора над ЛНА (иза које отворено стоје и Египат и УАЕ, овај други са својим авионима који учествују у Хафтаровим операцијама), а још мање нема могућности ни жеље за ограничавање извоза либијске нафте у Европу.

Тако драматичне изјаве, којима се додатно придодају елементи „прање новца“ и „руски олигарси“ немају везе с реалношћу. Наиме, подсећамо на следеће: Иако је присутност руских најамника на истоку Либије вероватна (они делују и у Средњоафричкој Републици у броју од око 150 војника и инструктора), она ни у ком случају није бројчано велика. На либијском терену тренутно се налазе специјална постројења многих земаља (укључујући и британских!), великим делом у тајним мисијама, а Хафтарова ЛНА управо протеклих недеља води борбе на југозападу земље с циљем преузимања два највећа либијска налазишта нафте под надзором туарешких племена, од којих оно веће припада француском „Елф“-у, а мање италијанском „Еин“-ју.

На либијском тлу тренутно се највише сударају управо француски и италијански енергетски, а тиме и политички интереси и планови, с тиме што иза оних италијанских стоје и британски, а вероватно и амерички енергетски интереси. У Либији су врло активни француски падобранци, пре свега на истоку Либије, где такође помажу Калифи Хафтару у надзору кључних нафтних терминала у либијским лукама на Средоземном мору. Дакле, наводити да Руси желе и могу омести извоз либијске нафте у Европу је чиста глупост.

У децембру прошле године, на великој конференцији за медије, руски председник Владимир Путин је, говорећи о припадницима руске приватне војске у Африци, изјавио како најамници из тих редова, „ако не ,крше руске законе, могу слободно радити и продавати своје пословне интересе у било којој тачки света“. Средином фебруара у Москви је боравио привремени либијски повереник Мустафа Абу-Саед, ког је примио Путинов посебни представник за Блиски исток и Африку и заменик министра спољних послова Михаил Богданов. Посебна пажња, како је изјавила руска страна, посвећена је стању у Либији и перспективама унутар-либијског решења сукоба. При том је Москва „нагласила спремност за прикључење успешном покретању либијског политичког процеса под егидом УН-а у циљу проналаска заједничког решења … и развој Либије као јединствене и независне државе“.

Може се закључити следеће: никакве драме или злочестих руских намера у читавој овој причи нема. Наиме, Русија сада, као и кључне земље Запада већ дуго, једноставно мења своју спољнополитичку парадигму и активно се укључује у “велику игу” свуда где процењује да има своје националне интересе. То се види из низа примера: од Украјине и Сирије, преко Ирака, Јемена и Венецуеле, па до последњих говора и јавних обраћања руског председника Путина. То је једноставно одговор Москве на покушај њене изолације од стране САД-а и то ће она у будуће чинити свиђало се то некоме или не. И у том смислу је свако изненађење оваквим и сличним руским потезима заправо лицемерно јер је то политика на коју је руски државни врх Запад упозоравао још од чувене Минхенске конференције о безбедности из 2007.г., јавно указујући које ће промене уследити уколико Запад у својим стратегијама не буде уважавао и руске националне интересе. свему овом Русија неће улазити у непосредне сукобе нити с Американцима нити било којом другом страном, осим, наравно, у случају да њене снаге или интереси на терену буду непосредно угрожени. А исто тако, то сасвим сигурно неће чинити ни Американци.

Све то заједно само је одраз велике глобалне геополитичке битке и новог међународног поретка који се успоставља на остацима оног послератног, чијих се начела од стране великих играча више нико не придржава, или их се, прецизније, придржавају само уколико то њима у одређеном тренутку одговара. А све ово, сасвим сигурно, добро знају иначе изврсно обавештени британски медији, који су, не тако давно, писали и како руске поморске снаге које су стациониране у либијском акваторију Средоземног мора желе – ни мање ни више него да заузму Гибралтар.

Шта је Вучић заиста рекао о Косову а шта не прочитајте ОВДЕ.

Извор: Геополитика њуз

ПАЖЊА:


Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Ослобођеље.

loading...